Nekadašnji košarkaš Partizana i reprezentativac Srbije govorio je o korišćenju marihuane, vizijama i Indijanapolisu 2002. godine.

On je prvo govorio o neprijatnim situacijama koje je doživeo noseći crno-beli dres, kako su saigrače i njega ‘Grobari’ gađali stolicama.


– Zeznuo sam se što nisam ostao u Belrinu, odličan grad, klub. Uživanje mi je bilo tamo. Ja volim publiku koja se ne kolje kao “grobari” i “cigani”. Dosta su kulturniji. Sećam se utakmica kod nas, naši grobari gađaju nas stolicama u glavu, doduše potplaćeni od strane Sisketa Čolović (u pitanju je Đorđe Čolović, dugogodišnji uticajni član uprave kluba), to sam kasnije saznao. Pokojni Haris Brkić je dobio stolicu u glavu, posle ti dolazi navijač: “Ej, Koture, nisam hteo tebe, znaš kao…” Sve neke podmetačine, čim je neka vrsta politike, to nešto nije u redu – rekao je Koturović u intervjuu za ‘Balkan info’.

On je istakao da je mislio da je marihuana lek, ali da to ipak nije bilo tako.

– Igrajući za Albu, posle nekih silnih operacija i ulaženja u formu, pa mi se dese neke sitne povrede i bolovi, ja sam već bio probao marihuanu. Nije bilo redovno, retko sam kozumirao džoint. Ali te nedelje kad mi je Muki, čuveni trener, dao slobodno sedam dana da ne treniram, sa nekim svojim drugarom Amerom, pisac scenarija, i nekim njegovim drugarom, koji je Nemac, našli smo se i od ponedeljka do petka pušili po jedan džoint. I ja sam primetio da me je to, bogami, spasilo nekih bolova… Uglavnom, nastavio sam da pušim redovnije. Ja sam se već bio primio da to nije nikakva laka droga, da je to lek, kasnije sam shvatio da to baš i nije tako.

Kako se približavao Mundobasket u SAD tako je morao da prestane da koristi marihuanu.

– Više na nagovor nekih prijatelja, shvatim da ne smem više da pušim marihuanu, jer mi sutra počinju pripreme za prvenstvo. OK, biću strejt. Legao sam u krevet i bukvalno sam dobio viziju, video sam nas, celu repreznetaciju, kako se penjemo na pobedničko postolje za prvaka, a da sam ja proglašen za MVP igrača celog turnira. Bila je to stvarno jaka i lepa vizija, sa suzama u očima, ja sam poverovao u to. Mislim, nisam nikakva Vidovita Zorka, nego jednostavno se tako desilo.