HOTSPORT ANALIZA: Slatke muke Saše Đorđevića u izboru centara za EP, tri su mesta a kandidata mnogo

Evropsko prvenstvo u Turskoj mnogi vide kao šansu generacije da se domogne titule šampiona Starog kontinenta, upravo na mestu na kojem je osvojena poslednja kruna daleke 2001. godine.

Takav cilj je najavio i sam selektor Aleksandar Đorđević, koji više nego iko veruje da je taj cilj ostvariv ali sigurno da nas na tom šampionskom putu čeka nimalo lak zadatak.

Apetiti javnosti su porasli nakon nekoliko godina konstantnog obitavanja u samom vrhu svetske košarke i tri srebra na najvećim takmičenjima.  Sada svi smatraju da je red da se osvoji za nijansu sjajnija medalja kojom bi jedna sjajna generacija, čiji je najveći uspeh to što je na čelu sa Dušaom Ivkovićem i Saletom Đorđevićem konačno povratila kult reprezentacije, stavila krunu na jedan dugogodišnji i mukotrpan proces povratka srpske košarke u sam vrh.

Mada do prvenstva Evrope ima još šest meseci, kako se ono polako primiče javnost sve više prekraja u glavi potencijalne spiskove igrača. Poznato je da je Srbija prva u svetu po broju „selektora“ po glavi stanovnika pa smo eto i mi rešili da se uključimo u tu igru i pokušamo da izanaliziramo neke stvari što se tiče selektiranja igrča.

Ovde posebnu pažnju privlači pozicija centra na kojoj je nekako najveća gužva i nad kojom lebdi najveći znak pitanja i brojne nedoumice. Za razliku od nekih prethodnih godina gde smo mučili muku da „skrpimo“ tri centra sada ih imamo može se reći i za tri ekipe, pa će selektor Đorđević zaista biti na mukama.

Ne znam koliko postoje „slatke“ muke ali sigurno je da će na selektoru biti veća odgovornost nego ikad. Kada postoji nedostatak igrača na treneru je da izabere ono što je preostalo jer ga je tako situacija prinudila, međutim kada kao u ovom slučaju pred sobom ima minimalno pet vrlo kvalitetnih rešenja, tu konačno do izražaja dolazi ono pravo značenje reči „selektor“. Na njemu je da izselektira ekipu za koju misli da je najbolja i da će najbolje funkcionisati zajedno, a za šta god da se odluči naićiće na osude, koje će neutralistati samo dobar rezultat. U suprotnom…

Ipak Aleksandar Đorđević je bezbroj puta, što kao igrač što kao selektor, pokazao da pritisak izvlači samo ono najbolje iz njega a verujemo da će tako biti i sada. Prethodnih godina svojim rezultatima je opravdao svoje poteze i nema razloga da sumnjamo da će tako biti i sada.

Međutim to ne znači da mi ne treba da imamo neko svoje mišljenje i procene, a evo kako mi otprilike procenjujemo izbor selektora.

U ovom tekstu ćemo se ograničiti na poziciju centra, jer kao što rekosmo tu vladaju najveće nedoumice. Što se nas tiče tu se već na prvi pogle izdvajaju dva kandidata, Miroslav Raduljica i Nikola Jokić.

Kažu da dobre stvari ne treba menjati pa verujemo da će tako biti i u slučaju Raduljice, koji je bio jedan od glavnih arhitekata  uspeha naše reprezentacije prethodnih godina. Jeste se ove sezone nekako utopio u sivilo ekipe Milana, cele sezone igra po sistemu toplo-hladno ali kada je u pitanju igra za reprezentaciju tu je Raduljica uvek pružao bolje partije nego u svojim klubovima. Trenutno je u najboljim igračkim godinama, sakupio je neprocenjivo iskustvo sa najvećih takmičenja i njega vidimo kao gotovo siguran izbor selektora.

Što se tiče Nikole Jokića šta tu ima novo da se kaže. Jednostavno ovaj momak je suvo zlato naše košarke i već sada je pokazao da je jedan od najboljih centara na svetu. U trenutku kada naši protivnici ne znaju šta će ni sa Milošem Teodosićem mi smo dobili još jednog vrhunskog  kreatora igre i to u srcu reketa, da razigrava saigrače i zatrpava koš rivala. Sa njime tim dobija sve, kreaciju, skok, odbranu, predstavlja opasnost kako ispod samog koša tako i spolja i u narednoj deceniji će biti naše ubojito oružje. Pred start Evropskog prvenstva iza sebe će imati dve sjajne NBA sezone i medalju sa Olimpijade što je za njegove godine zaista velika stvar.

E sada dolazimo do trija oko kojeg će se, po nama, lomiti koplja za to treće mesto pod košem nacionalnog tima. Za to poslednje mesto će se boriti Boban Marjanović, Ognjen Kuzmić i Vladimir Štimac.

Na Vladu Štimca većina ljudi uvek gleda nekako kao poslednju opciju, kao na nekog ko je tu da popuni broj. Međutim činjenica je da selektor Đorđević u njega ima veliko poverenje i da ga izuzetno poštuje zbog njegovog stava i odnosa prema dresu reprezentacije. Uz to Štimac ove godine igra verovatno i sezonu karijere u istanbulskom Bešiktašu, gde je jedan od najboljih centra izuzetno jake turske lige, prosečno beležeći 15,4 poena i 10 skokova po meču dok u Ligi šampiona takođe blista sa 13 poena i 9,3 skoka. Radi se o veoma zahvalnom igraču koji bez pogovora prihvata svoju ulogu ma kakva bila, a učestvovao je i u osvajanju poslednje dve medalje sa reprezentacijom.

Sada mnogi će pitati zašto bi moralo da se bira između Marjanovića i Kuzmića, žašto da ih Đorđević ne povede obojicu u Tursku?

Prosto smatramo da su šanse za tako nešto minimalne s obzirom da se radi o istom tipu igrača, koji je dominantan pod obručem na obe strane terena, na takozvanom „niskom postu“ ali do problema dolazi kada protivnički centri uspeju da ih „oteraju“ od koša. Tu se oni ne snalaze tako dobro i ekipa bi znatno izgubila na „širini“ koju imaju sa Raduljicom, koji ume često da uzima i šuteve sa poludistance, a pogotovo sa Jokićem. Tako da u cilju što raznovrsnijeg izbora verujemo da bi jedan od ove dvojice bio taman.

Sada prema svemu viđenom tokom ove sezone tu prednost ipak ima Kuzmić, koji u Zvezdi igra košarku karijere. O njegovim partijama najbolje govori to što je jedan od kandidata za MVP titulu reularnog dela Evrolige. To priznanje Marjanović je već osvojio, međutim problem kod njega je što već drugu godinu nakon toga nema neophodan kontinuitet igara za svoj tim, za razliku od Kuzmića koji blista. Mnogi će reći ipak NBA je NBA ali kod trenera jako važnu ulogu igra trenutna forma igrača. Ne treba zanemariti ni spregu Jović-Kuzmić koja je osovina ovosezonskih uspeha Zvezde, a sa kojom bi naša klupa dobila dodatno na ubojitosti. Setimo se kako su funkcionisali Teo i Nenad Krstić iz perioda kada su zajedno igrali za CSKA.

Pored ovih glavnih kandidata koje smo pobrojali, Srbija ima još visokih igrača koji bi mogli bez problema da se nađu među 12 u skoro svakoj reprezentaciji, a kod nas ih posmatraju kao tek 6. Ili 7. izbor.

Tu se pre svih ističe Dejan Musli, koji je posle sjajnih juniorskih dana malo lutao i tražio sebe ali je prošle sezone je prosto eksplodirao u ekipi Manrese. Tamo se izborio za status najkorisnijeg igrača španske lige sa prosečnih 19,6 indeksih poena tokom sezone. Takođe izabran je i u drugu petorku najjačeg šampionata Evrope prosečno beležeći 14 poena i 7,4 skoka, što ga je učinilo i najboljim skakačem prvenstva. Nakon toga usledio je i poziv Unikahe gde ove sezone prosečno beleži 12,7 poena i 6 skokova u ligi dok u Evro kupu ima učinak od 11,5 poena i 4 skoka.

Treba spomenuti i igrače poput Nikole Milutinova koji od prelaska iz Partizana u Olimpijakos ima skromnu minutažu, ali je u pojedinim mečevima gde je dobio nešto više minuta, kao protiv Zvezde i Uniksa, pokazao svoj talenat. Vredan pomena je i Nikola Janković (23) koji je ove sezone jedan od najboljih igrača ABA lige, gde u dresu Olimpije prosečno beleži 16,4 poena i sedam skokova a bio je odličan i u Evro kupu gde je prosečno imao 10 poena i 6,7 skokova.

Eto i sama dužina teksta govori o širini izbora koji ima Aleksandar Đorđević na poziciji centra. Svako ima svoje mišljenje ali je na kraju bitno jedino ono selektorovo.

 Loading ...

PS: U anketi možete izabrati tri igrača i tako ‘pomoći’ selektoru Aleksandru Đorđeviću u odabiru ‘petica’ za Eurobasket u Istanbulu ovog leta.

0

0