KK PARTIZAN U 2016: Još jedna godina bez trofeja, ali traje Džikićeva era koja obećava (FOTO) (VIDEO)

Godinu 2016. navijači Partizana će pamtiti po dolasku Aleksandra Džikića, kojeg su dočekali oberučke i pružili ogromnu podršku njemu i timu koji još uvek stvara.

Pogledom u ‘retrovizor’ i januar 2016. godine, videćemo da je Partizan tada bio u katastrofalnoj situaciji u regionalnoj ABA j.t.d. ligi. Porazom u Nikšiću od Sutjeske (82:71) najtrofejniji klub regionalnog takmičenja delio je poslednje mesto sa Igokeom i Sitjeskom sa skorom 6-12.

Crno-beli brod je uveliko tonuo duboko ka dnu jadranskog mora, odnosno, tabele, sve dok preživelim putnicima pojaseve za spasavanje nije bacio Aleksandar Džikić. Pojavio se u vidu ‘crno-belog Deda Mraza’ i ‘povukao ručnu’ posrnulog tima Petra Božića.

Istina, nije iskusni strateg uradio ništa epohalno od svog dolaska 5. januara i prvog meča protiv Cibone u ‘Pioniru’ pet dana kasnije. Ali je okrenuo naglavačke razmišljanje igrača u tadašnjem sastavu, a onda i doveo produženu ruku na terenu, Derela Vilijamsa, koga je Džikić tada nazvao ‘mišićima koji su bili potrebni Partizanu pod košem’.

I zaista, crno-beli su krenuli u vrtoglavi uspon ka vrhu tabele. Iz kola u kolo ređale su se pobede, tesne, ali navijačima veoma vredne, a kako to obično biva, rasle su i ambicije i želja za odavno prežaljenim plej-ofom regionalnog takmičenja.

Srušena je i Crvena zvezda samo 20 dana po Džikićevom preuzimanju tima, a Partizan je delovao znatno moćnije na oba dela terena. Motivacija je bila ključna stvar u tim momentima.

Da je takmičenje potrajalo još neko kolo nakon poslednjeg 26.-og, možda bi crno-beli i dosanjali taj san i zbacili Mega Leks ili Cedevitu sa trećeg ili četvrtog mesta, no, iovako su crno-beli sa optimizmom dočekali Superligu Srbije.

U međuvremenu se igrao i Kup Radivoja Koraća u Nišu, gde je Partizan delio možda jedan ili dva napada da podigne ‘Žućkovu levicu’. Do finala su izuzetno teško pali ‘Panteri’ iz Železnika, ekipa FMP, sa 85:83, ali je zato u polufinalu drugi put za mesec dana srušen ‘večiti’ rival, Crvena zvezda, i to rezultatom 68:60.

Ipak, trofej je izmakao ‘parnom valjku’ na poslednjem stepeniku, gde je Mega Leks, tim Džikićevog kuma Dejana Milojevića, u samom finišu preokrenuo rezultat, iskoristio pad u igri Partizana i dokopao se toliko čekanog trofeja.

Bilo je svima jasno da je možda i jedina prilika da se podigne pehar u sezoni 2015/2016 – propala. Iako je u tim stigao ‘Novica ubica’, veliki ljubimac navijača i istinski vođa Partizana, bilo da je na parketu ili je van njega.

Prešlo se na domaće prvenstvo, koje je odavno izgubilo svaku draž. Borio se Partizan za čast i izborio lako za finale protiv Crvene zvezde.

Ipak, nije uspeo da ponovi partije iz januara i februara kada je Džikićev recept za igru Radonjićevog davao rezultat. Sa 3:1 titula je otišla u ruke crveno-belih, uz istina, srećnu pobedu u drugoj utakmici trojkom Marka Gudurića od table sa zvukom sirene.

Partizan je odgovorio u trećoj, ali nijednom nije slavio pred svojim navijačima. Kada se sve sabere i oduzme, Partizan protiv Crvene zvezde nije imao veliku šansu u seriji na tri dobijene utakmice.

(Izvor: youtube / RelaxBrain1)

Prelazni period i tri duga letnja meseca, kao i svake godine, donela su promene u igračkom kadru Partizana. Klub su napustili Kevin Džouns, Edo Murić, Derel Vilijams, Džamal Vilson, Aleksandra Cvetković, Čeda Vitkovac, Andreja Milutinović, Petar Aranitović, Božo Đumić…

Promena je bilo na parketu, ali ne i na klupi. Aleksandar Džikić je otputovao u Ameriku i tamo tragao za novim stranim igračima koji bi uz objektivno slabu finansijsku situaciju želeo da dođe u Beograd i vratio se sa Frenkom Robinsonom i Vilijemom Hečerom, koji se do sada pokazao kao pun pogodak.

Stigli su i Stefan Birčević, kao reprezentativac Srbije, centri Uroš Luković i Đorđe Marjanović, iskusni Branislav Ratkovica, mladi Stefan Pot i Kenan Karahodžić, a možda najjače pojačanje je bio ostanak kapitena Novice Veličkovića, kako bi predvodio ovaj spoj mladosti i iskustva i u narednoj sezoni.

Ponovo bura oko finansija, traganje za sponzorima, ali je klub na čelu sa predsednikom Nikolom Pekovićem uspeo da ih nađe i malo stabilnije stane na noge. Aktuelni igrač Minesota Timbervulfsa je do povrede sastanke i klub vodio ‘preko Skajpa’, ali je od pre par meseci stigao u Beograd i posvetio se crno-belima u potpunosti.

To je, reklo bi se, dalo sigurnost i samom Aleksandru Džikiću, koji je osposobio ekipu tako da je ona ponovo strah i trepet na Jadranu. Poslednja pobeda nad Cibonom u dvorani ‘Dražen Petrović’ je to i pokazala. Skor od 13-3 obećava siguran plasman u plej-of i obavezu svih da Partizan ponovo respektuju kao ranije.

Godinu je, u košarkaškom svetu, obeležio i sukob između FIBA i Evrolige, a koji je itekako ‘zakačio’ i Partizan. Uslovljavanjima od strane FIBA da će reprezentacije trpeti ukoliko se klubovi odluče za Eurokup, (a uslov nije važio za Evroligu), Partizan je morao da se odluči za FIBA Ligu šampiona, novoformirano takmičenje pod pokroviteljstvom svetske kuće košarke.

Da li je morao ili ne, ostavićemo drugima da zaključe, ali je važno napomenuti da su se mnogi klubovi i nacionalni savez oglušili o pretnje FIBA i zaigrali Eurokup bez ikakvih posledica. Takav je primer Olimpije iz Ljubljane.

No, crno-beli sigurno koračaju i u FIBA Ligi šampiona, za sada su na skoru 6-4 i da nije bilo kikseva u vidu poraza na domaćem terenu od Šarlroa ili Dinama iz Sasarija, Partizan bi već sada bio siguran učesnik naredne faze i borio se za prvo mesto u zasigurno najtežoj grupi ovog takmičenja.

Teško da iko može da predvidi kako će izgledati nastavak sezone za KK Partizan i kom pravcu će ona krenuti. Za sada ‘parni valjak’ beleži dosta dobrih rezultata i ukoliko bi ekipa bila još kompletnija, odnosno, povrede zaobiđu igrače, mogli bi samo da budu još opasniji.

Aleksandar Džikić će za koji dan proslaviti prvi rođendan na crno-beloj klupi, sigurno je i on sam ‘gladan’ svog prvog trofeja.

Navijači su odavno.

0

0