PRVACI Sveta iz 2017, jedna od najboljih 3×3 ekipa na planeti, Zemun Masters, ovog vikenda predstaviće se domaćoj publici na velikom međunarodnom čelendžer turniru u Beogradu, koji se održava na platou ispred Arene.

Zemunci dolaze na takmičenje u ulozi favorita, imaju šta da pokažu, a to se videlo na samom startu ove sezone koju su otvorili triplom krunom u domaćem prvenstvu, potom su pokorili Ulanbator u Mongoliji, a zatim i postali vicešampioni u kineskom Hainingu.


Ipak, breme očekivanja i velikih ambicija je nešto što Zemunci nose godinama, s obzirom na to da su uz nekoliko ekipa iz Srbije u samom vrhu svetskog 3×3 sporta. Od 20 ekipa na tabeli, srpski timovi dominiraju.

– Trenutno naših 5 ekipa u samom svetskom vrhu, i to jeste svojevrsni fenomen. Osim ekipa Liman, Novi Sad, nas, tu su i momci iz Vrbasa i Ralje. Na pitanje kako to da jedna relativno mala zemlja kao što je Srbija ostvaruje toliko uspeha u ovom sportu nije lako dati odgovor. Razloga ima više, počev od podneblja sa koga dolazimo, a koje vrvi od košarkaških talenata, preko našeg karaktera koji se ovde gradi, do činjenice da deca zavole i uče košarku od malih nogu. Pritom, mi smo među prvima počeli da se bavimo ovim sportom, prvo ekipa iz Novog Sada, pa smo onda i mi prepoznali budućnost u basketu. Pohvatali smo sve “fore”, a i živimo za to, tako da nam možda više znači nego nekom „preko“ – kaže Bogdan Dragović, čiji je nadimak u basketaškim krugovima “Dragon”, što na engleskom znači “zmaj”.

· Pomenuli ste znak karaktera kao nešto što nas, Srbe, odvaja od ostatka sveta kada je sport u pitanju. Na šta ste tačno mislili?

– Imamo pobednički mentalitet, ne volimo da gubimo i dajemo i više od maksimuma na terenu, u želji za sportskim uspehom. Neko zagovara teoriju da se sa karakterom rodiš, a neko da se na njemu radi. Ja mislim da se to stvara godinama zahvaljujući porodici, prijateljima, saigračima. Nije presudan uticaj samo sa treninga i terena, već celokupne okoline. Zato nam je i drago što smo deo kampanje “Znak karaktera” za Laško pivo, jer verujemo da se košarka i basket odlično uklapaju u te vrednosti – kažu Zemunci.

· Gde ste zavoleli košarku i basket?

– Košarku sam zavoleo 1998. godine uz našu reprezentaciju. Za ljubav prema sportu je presudan uticaj trenera u mlađim kategorijama, i kada ti to usade kao klincu teško da možeš toga da se “otreseš”. Što se basketa tiče, kao klinci smo igrali stalno u kraju, najčešće na “Ranču” na Novom Beogradu i na “Savatiću”. To je teren u Zemunu. Iz svakog dela grada basketaši imaju svoje terene na kojima vole da igraju, a u suštini je bitno da izađeš na koš, nije bitno koji je teren, priča Bogdan, dok Marko Dugošija nastavlja: – Reprezentaciju sam obožavao da gledam kao dečak, a posle toga Partizan. Dejan Bodiroga mi je bio uzor, kao celokupna pojava. Njegova igra i ponašanje su ga izdvajali, ali sam stvarno obožavao sve igrače.

· Da li ste bili u prilici da se upoznate sa Bodirogom?

– Nažalost, nismo. Jednom prilikom smo se zamalo sreli na aerodromu. Imali smo čak i isti let, ali on je išao u biznis, a mi u ekonomsku klasu, pa su nam se tu putevi razdvojili – smeju se Zemunci, dok ispijaju hladno Laško nakon šuterskog treninga na “Spanulis” terenu na Keju.

· Kako napredujete individualno ili ekipno? Da li je to samo rutina kroz igru ili imate neki sistem?

Već tri godine radimo u teretani sa našim kondicionim trenerom Igorom Krstićem, koji nam je posvećen. Ove godine smo uveli još jednu novinu, a to je da smo u pripremnom periodu radili individualno sa trenerom Vukom Stanimirovićem koji je bio zadužen da proceni šta svakom igraču fali i da se posveti tome. Sa njim smo rešili dosta naših nedostataka i napravili odličnu bazu za početak sezone. Što se tiče taktike, na tome sami radimo, važno je da igramo mnogo basketa i kroz igru razvijamo najbolju strategiju. Najbolji trening je u stvari da simuliraš meč sa turnira, potpuno igraš po pravilima, meriš vreme napada, obratiš pažnju na faulove i kretanje – ističu svetski šampioni iz 2017.

· Da li važi ono pravilo da dobar basketaš u 3×3 nije isto što i dobar košarkaš?

– Po mišljenju mnogih, 3×3 i košarka su dosta različiti sportovi. Pokazalo se to i u praksi. Dosta dobrih košarkaša su dolazili da igraju basket, pokušavali da igraju i turnire, ali se na kraju nisu snašli. Ne mogu da trpe jak kontakt i tempo. Basket je fizički zahtevniji od košarke, i ne mora da znači da je dobar košarkaš, dobar basketaš i obrnuto.

· Nedavno ste osvojili turnir u Mongoliji, a potom bili drugi u Kini. Kakve utiske nosite sa tih takmičenja?

Sem titule iz Ulanbatora koja nam je bila najbitnija, utisak na nas je ostavila i sama Mongolija, njen narod, kultura i običaji. Nismo imali previše vremena, ali smo naučili dosta o toj državi. Naziv grada prevodi se kao “Crveni heroj”, ima oko 1.3 miliona stanovnika, i to je centar finansija, kulture, industrije. Arhitektura je interesantna, predstavlja mešavinu istočnjačkog stila i zgrada iz sovjetskog perioda. Dominira statua Džingis Kana na konju, ali ima i drugih monumentalnih statua. Hrana je ukusna, doduše drugačija nego kod nas, a ljudi su više nego srdačni. Ipak, kao što rekoh, naš fokus je bio na terenu, gde smo uspeli da dođemo do pobedničkog pehara. U Kini je bilo dosta jakih ekipa. Liman, Prinston koji predstavlja reprezentaciju Amerike, Gagarin reprezentacija Rusije, Mongolija… Otišli smo na turnir bez Bogdana koji je povređen i bez Nebojše koji je tog vikenda bio odsutan zbog obaveza u savezu. Bili smo umorni iz Minska i sa slabijim raspoloženjem jer na Evropskim igrama nismo napravili rezultat, međutim skupili smo snagu jer nam je to bio poslednji turnir u tom ciklusu. Zadovoljni smo jer smo time obezbedili poziv na turnir koji se igra u Montrealu u septembru.

· Pomenuli ste Minsk, gde su dvojica predstavnika Zemuna branili boje Srbije?

– Napokon smo doživeli da obučemo nacionalni dres i budemo deo ceremonije kao što je otvaranje Evropskih olimpijskih igara i boravak u Olimpijskom selu sa svim tim sportistima. Međutim podlegli smo pritisku u nadi da će basketaši doneti medalju. Sve je išlo kako treba, atmosfera je bila super, turnir smo započeli sjajno, međutim to četvrtfinale pred domaćinom i puna hala su u trenutku preokrenuli sve. Bez obzira na to što smo do tada vodili, ostali smo bez polufinala i šanse da se borimo za medalju. Posle toga smo potonuli i krivo nam je. Kad odavde pogledam jeste jedno sjajno iskustvo, lep događaj, ali i velika žal što nismo osvojili medalju.

· Do titule na najvećoj svetskoj smotri, međutim, mogli bi da dođu izabranici Saše Đorđevića?

Navijaćemo za momke svim srcem. Verujemo da imaju šanse da uzmu zlato, jer su najjači. Amerikanci možda imaju jake individualce, ali naša snaga je u timu. Drago nam je da su se ekipi pridružili NBA igrači, sa kojima delujemo zaista moćno. Samo da ne bude povreda, i da idemo korak po korak. Finale je dostižan cilj. Radovaćemo se svakoj njihovoj pobedi kao da je naša. Ne samo što su oni heroji nacije, već i zato što pripadamo istoj porodici, Košarkaškom savezu Srbije. Vezuje nas dosta toga, uključujući i Laško pivo, koje snažno podržava ovaj sport – zaključuju Zemunci.

FOTO: Zemun 3×3