Tek smo se navikli na postojeći, a Evroliga nam za sezonu 2019/2020 donosi nove promene i format. Biće interesantno kako će se sve to odraziti na kvalitet košarke, ali i, što je mnogo bitnije za nas, ulogu ABA lige u ovom takmičenju.

U toku je treća sezona po formatu od 16 klubova, a već od naredne sezone broj će biti povećan za dva, pa će se za trofej najboljeg tima “starog kontinenta” kada je u pitanju igra pod obručima boriti 18 timova.


Među “A” licencama nema promena – Anadolu Efes, CSKA, Armani, Barselona, Fenerbahče, Baskonija, Makabi, Olimpijakos, PAO, Real Madrid i Žalgiris predvode “karavan”, a “vajld kard” za naredne dve godine su dobili Bajern Minhen i uslovno francuski Asvel, koji još uvek nije ispunio sve uslove, ali teško da će Toni Parker, jedan od vlasnika ovog kluba, dopustiti da njegov klub ostane bez Evrolige zbog nečega na šta može da utiče.

Preostalih pet mesta popuniće najbolje plasirani timovi VTB lige, nemačke Bundeslige, ACB lige, pobednik Evrokupa, kao i, što nas najviše i zanima, osvajač ABA lige.

FOTO: STARSPORT

Kakve promene nam ovaj novi format donosi?

U suštini, sem toga što će biti dve dodatne “kratke nedelje”, gde će biti igrana dva kola za tri dana, te dodatna četiri meča, što zbirno daje 34 utakmice, ozbiljnijih promena nema. Od 18 timova osam će proći dalje, gde se takmičenje nastavlja po starom – prvi sa osmim, drugi sa sedmim… itd, i pobednici serije obezbeđuju put na Fajnal for.

Šta bi novi format mogao da znači za ABA ligu?

U ovom momentu teško je sa sigurnošću reći šta nas očekuje, ali je gotovo kristalno jasna namera Đordija Bartomeua da Evroligu koncipira po uzoru na NBA šampionat, a čini se da će predstojeće dve sezone dati odgovor na pitanje koliko je to realno i šta bi Evroliga time dobila. 

Ono što je sigurno jeste da će, ukoliko eksperiment sa Asvelom i Bajernom naredne sezone bude dao rezultata, sve glasnije biti priče ne samo o povećanju broja klubova, već i o eventualnom “zatvaranju” takmičenja. A tu bi svoju šansu za trajnije učešće u eliti mogli da traže i Crvena zvezda i Partizan. Crveno-beli su partijama pod Dejanom Radonjićem, ali i nekim zaista blistavim momentima pod Dušanom Alimpijevićem i te kako skrenuli pažnju na sebe, pa uprkos porazu od Budućnosti u finalu ABA lige i igranju Evrokupa, tim sa Malog Kalemegdana ima razloga da veruje da se nalaze na listi ekipa na koje Bartomeu računa kao deo elite.

Isto važi i za Partizan, koji uprkos nešto slabijim učincima u poslednjih par sezona spada u sam krem evropske košarke. Dodatan razlog za optimizam i crveno i crno-belima daje i to što veliki broj košarkaša upravo nastupe u Beogradu apostrofira kao “najvatrenije”.

Doduše, sve to je još uvek daleka budućnost. Prvo naredno povećanje broja klubova možemo očekivati verovatno tek od sezone 2021/2022 i to ponovo za dva, ali je pre toga potrebno da vidimo kako će klubovi, igrači, i pre svih navijači prihvatiti novu promenu. Ukoliko naredne sezone sve prođe kako Bartomeu i čelnici Evrolige očekuju, ne bi bilo iznenađenje da za tri godine najkasnije dobijemo priliku da u okviru elitnog takmičenja gledamo sudar beogradskih velikana kroz još jedno mesto namenjeno regionalnom šampionatu.