Goran Grbović, bivši košarkaš Partizana, otvorio je dušu za portal “Volim Partizan“.

Grbovićevo saopštenje prenosimo u celosti, bez izmena:


“Ovo je klub za koji navija milion i po ljudi, aktivno. Nije to za igranje, zezanje. Partizan je moj život, to je ozbiljna stvar. Ja sam autohtoni Partizanovac. Moj otac je veliki Partizanovac. Ja sam kao formiran igrač prešao iz Borca u Partizan. Mogao sam da pređem u Zvezdu, da nemam suspenziju, da odmah igram. Nisam hteo, po cenu kazne sam otišao u Partizan. Svesno pauzirao, izgubio vreme.  Znači, Partizanovac. Ta priča, Grba hoće u klub zbog para, to je glupost teška. Kakvih para? Kojih para? Pa ljudi ne znaju, ja sam bio najplaćeniji igrač Partizana godinama. Plaćeniji od Divca, Paspalja, od svih. Ja sam novac zaradio. Ne bih sebi dozvolio da uzimam od kluba. Nikada. Kad je Peković izabran, sedeli smo zajedno. Bio je i Novak Nedić, došao je kasnije i Vazura, napiši slobodno, jer je tako bilo. Sedeli smo četiri sata. Ovaj UO, ove ljude, ja sam predložio, dao mu spisak. Čakarevića, Iskrina – koji je brutalan tip, fantastičan menadžer, to je moja ideja. Gospodin Jojić iz Dinamika, koji je izašao iz UO, kad je video šta će da bude. Ja sam bio za reset, jer je morao da se pravi. Dule je postigao vrhunski rezultat, u uslovima koje je imao. Svake godine su morali da prodaju najbolje igrače, niko od tih igrača nije spojio dve dobre sezone, da nije prodat. U tim uslovima, fajnal for je veliki uspeh.  Kad svake godine praviš novi tim. Ali, kad pogledaš s druge strane, za 15 godina jedan fajnal for, nije uspeh. Za mene je Partizan nešto veće i očekujem više. Ali su bili teški uslovi. Saša Danilović je sebe uložio u Partizan. Dule je rizikovao život, trošio zdravlje zbog Partizana. Čovek se razboleo zbog kluba. Ali, u jednom momentu, povukao je klub na dole, zajedno sa sobom. Nije više moglo onako. 

Slobodno napiši, Goran Grbović je rekao da je on predlagao Nikoli Pekoviću da Miroslav Muta Nikolić bude trener. Ja sam bio za Mutu. Jer kad radiš to, taj reset, onda moraš da dovedeš ime. Moraš da dovedeš veličinu, čoveka koji može da iznese to. Da iznese gnev navijača zbog smene Duleta, da iznese turbulencije, tešku sezonu, da motiviše igrače. Da postigne neki rezultat u haosu u kome je bio klub. Oni su bili za Peru, i Saša Danilović je bio za Peru. Pera nije za trenera Partizana, ja to mogu da kažem. Nema autoritet, nema distancu prema igračima. Teško je biti trener Partizana. Dejan Milojević jeste trener za Partizan. Neka mu je Džile kum, Miloje treba da dođe u Partizan. Ali, ne odmah. I njemu treba još iskustva. Trebali su da pozovu Dejana, da mu kažu, da dođe u njegovu kuću, u Partizan, da radi. Kao pomoćnik Muti, da skuplja još iskustva. Pa, kad Muta ode preko, napravi ugovor u inostranstvu, da Dejan preuzme. Dejan teško može da napravi veliki ugovor iz Mege, možda nešto uz Miškovu pomoć. Ali, je trebao da dođe u Partizan. I šta će Pera sad da radi, iskoristili su ga zbog par utakmica, uništili momku karijeru. Držiš u klubu čoveka koji je tužio klub za 980 hiljada dinara. Dinara? Razumeš, nisu evri – dinari. Koji je igrao oproštajnu utakmicu, zvao navijače, trenera, saigrače i znao u tom momentu da će sutra da podnese tužbu protiv kluba za tu mizeriju, siću. Tašta ga naterala? Kakva bre tašta, koja tašta, kakve su to priče. I taj čovek, koga je Željko u Panatinaikosu obezbedio do kraja života tim ugovorom, na molbu Saše Danilovića. Uzeo ga na Sašinu molbu.  Čovek koji posle tužbe, posle svega, dođe i moli Sašu Danilovića da ga vrati u klub, u Partizan, da mu bar nešto da, bilo kakvo mesto. Odvratno, ne znam šta drugo reći. Posle svega što je uradio, bolje da nije dao onaj koš u Zagrebu.

Kako je Duletu saopšteno da neće biti trener, to ne mogu ni da komentarišem. To nije ni za kritiku, to je je ispod svakog nivoa. Rekao sam Pekoviću, samo nemoj to da uradiš. Da ti pozoveš Miška, kao Miškov klijent, da on saopštava drugom svom klijentu, da nije više trener… Da Dule čuje od menadžera da nije više trener… To se ne radi tako u Partizanu, ne može to tako da se radi. Majstore imaš mišiće i sve one tetovaže, pa sedi za sto, pa reci u lice. Šta, ne smeš da izađeš pred čoveka od 70 kilograma? To se u Partizanu nikad tako nije radilo.

Ja sam bio za koncept u koji je uključena Dinamikova trenažna hala, to je velika ušteda na godišnjem  nivou. Tamo su bili dobri treneri za rad sa decom, Kusmuk, Nikola Marković, drugi ljudi. Da ta deca igraju, to su Partizanovi igrači, niko ih ne bi uzeo Partizanu.

Ovi ručkovi sa Čovićem, to je katastrofa. Šta ima da sediš sa Čovićem, to ti je rival, nije ortak? Čova je sposoban tip. Bez obzira na sve, ima on te sposobnosti, zna posao. Zna da nađe pare, zna da iskoristi situaciju, zna s ljudima, s medijima, sve je to legitimno. Pa i simpatije neke vlasti, i to da iskoristi. Treba umeti to. Problem je šta mi radimo. Evo sad ovo oko ovg Rakićevića. Dečko je zapečatio sebi karijeru. Sad mu je maksimum karijere neki Estudijantes, 8 hiljada evra mesečno. Ali, nije to problem. Nego što se mi sklanjamo. Imaš potpisan papir, što se sklanjaš. Šta čekaš, kakav ponedeljka. To se odmah seče.

Kakva saopštenja Partizan piše? Ona zahvaljivanja, ono je toliko degutantno, ispod svakog nivoa. Nije to Partizan. To je pisano bz ukusa, bez mere, bez stila. Stalno se zahvaljuješ, zbog čega? Provuci jednom negde, ali s merom. Pocepaše farmerke od klečanja na kolenima i moljakanja. Odvratno. A sve zbog crno – belih platica. Mića Berić je dobar čovek, ono kako su se poneli prema njemu, nemam reči. Napišeš ti neko saopštenje i potpišeš ga kao uprava Partizana. Koja uprava? Je li pisao saopštenje Novak Nedić? Nije, kažete? E pa onda se potpišite, majstori, imenom i prezimenom. A ne da se krijete iza imena kluba. Novak Nedić je Partizanovac, tvrdim, mada to sada nije bitno. I dokle više taj strah? Imaš potpisan Telekom, ali nema para. Odeš u Vladu, kuc – kuc, samo minut majstore. Gde su pare? Nema? Sazoveš konferenciju, kažeš ne daju nam pare 4 meseca, pocepaš taj ugovor javno. Ideš dalje. Moraš zbog navijača, ti ljudi su odani, tu su stalno. Ne možeš stalno da se sakrivaš, ćutiš. 

Džile je pravio tim za Evrokup, nije za Fibu. Hteo je da ode, kad je čuo šta su uradili. Posle se to ispeglalo, nekako. Došli ljudi iz Fibe, oni im obećali da će igrati Fibu. Došao Bartolomeu, oni i njemu obećali da će igrati Evrokup. Ne može to tako da se radi, mora da se donese odluka, preuzme odgovornost.

Ja se samo plašim da tim svojim ponašanjem bez stava, tim sklanjanjem, klečanjem, ne oteraju publiku. Ja ne idem više na utakmice. Ne mogu. Mnogo se nerviram zbog Partizana, ne mogu da gledam. Nemam šta da gledam. Ona hala, puna ljudi, zaljubljenika u Partizan, mi smo to generacijama stvarali. Nema šta mene da bilo ko poziva u Partizan. Ja sam Partizan, Partizan je moja kuća.