Najtrofejniji srpski košarkaški trener Željko Obradović u intervjuu za Eurobasket otkrio je koji mu je najdraži trofej koji je osvojio u karijeri.

Ipak, popularni Žoc se prvo osvrnuo na početak trenerskog posla.


– Kada sam igrao u Borcu iz Čačka blizu moje kuće bila je škola košarke za decu, tako da sam često radio sa njima. Tada sam počeo da razmišljam o trenerskom poslu, išao sam na mnoge seminare o trenerima. Bio sam siguran da ću jednog dana biti trener. Igrao sam za reprezentaciju 1988. godine na Olimpijskim igrama u Seulu i 1990. godine na Svetskom prvenstvu u Argentini. Selektor nam je bio Dušan Ivković i on mi je uvek govorio da ja kao plejmejker moram da naređujem ostalima na terenu. Nisam bio dobar kao ostali igrači. Tu su bila imena poput Divca, Paspalja, Kukoča, Rađe, Vrankovića, Perasovića, Zdovca, ali Ivković mi je mnogo verovao i uvek razgovarao sa mnom o taktičkim temama. Možda je već tada osetio da mogu da razumem više taktiku od ostalih igrača, tako da sam i tad osetio da ću postati trener. Takođe sam tokom 19 igračkih godina pisao sve o treninzima. Ivković je jedan od najvažnijih ljudi u mom životu. I naše porodice se poznaju, tako da je to više od profesionalne saradnje. Mi smo veoma dobri prijatelji – počeo je priču Željko Obradović.

Zeljko Obradovic King is back 2

Srpski stručnjak je u trenerskoj karijeri osvojio osam titula prvaka Evrope, ipak kako kaže ceo život će pamtiti istanbulsku noć 1992. godine.

– Pored toga u Evropi sam osvojio još dva trofeja Kupa Rajmunda Saporta, što je poput današnjeg Evrokupa, sa Real Madridom i Benetonom, ali toga se niko ne seća. Ne mogu nijedan trofej da izdvojim, svi su bili važni sa mene, moje igrače i saradnike. To je bio timski rad. Ipak, jedan koji nikad neću zaboraviti je prvi, sa Partizanom. To je bilo ovde u Istanbulu. Prvi put sam se takmičio kao trener i osvojio trofej sa najmlađim timom u istoriji – jasan je bio Žoc.

Željko Obradović se osvrnuo i na uspehe sa reprezentacijom Jugoslavije. Ipak, kako kaže iako je bilo lepo nikad više ne bi vodio nacionalni tim.

– Bio sam pomoćnik Ivkoviću od 1991. do 1995. godine. To je bio veoma težak period za državu, bili smo pod sankcijama, nismo mogli da igramo zvanične utakmice. Ivković je posle Atine 1995. godine odlučio da se povuče, a ja sam na narednih pet takmičenja bio glavni trener. Otišao sam posle Sidneja sa mesta selektora da bih se vratio za Olimpijske igre 2004. i EURO 2005. i rezultati nisu bili dobri. Tada sam odlučio da više neću biti selektor reprezentacije, iako su me iz Saveza zvali mnogo puta posle toga. Mislim da Srbija ima odlične trenere. Aleksandar Đorđević, sadašnji selektor, je bio moj saigrač, a kasnije sam mu bio i trener. Napravili su odličan rezultat na Mundobasketu u Španiji, srebro je bilo iznenađenje. Srbija je za sada u dobrim rukama. Imao sam pozive i drugih reprezentacija, ali to više nije posao za mene. Imam dovoljno energije, ali mislim da je pogrešno raditi na dve strane. Nikada ne reci nikad, ali verujem da sam završio sa poslom u reprezentaciji.

FOTO: kss.rs

FOTO: kss.rs

Popularni Žoc je takođe istakao da je Evropa njegov život i da ne razmišlja o NBA ligi.

– Pre svega veoma sam srećan zbog njih, jer su oni moji prijatelji. Pričao sam sa Nevenom i on je veoma srećan. Etore je prvi Evropljanin koji je vodio NBA tim kao prvi trener dok je Popović bio odsutan. On je bio uspešan na dva meča i čestitam mu. To je veoma lepa stvar za nas koji radimo u Evropi. Želim im sve najbolje. Moj život je u Evropi. Mesec dana sam se pripremao u Detroitu. Zahvalan sam gospodinu Dumarsu, to je bilo veliko iskustvo za mene. Video sam da ne bih imao problema da radim tamo, ali moj život je ovde i srećan sam u Istanbulu i u Evropi. Što se tiče budućnosti, ne znam, mislim da bi mi bilo veoma teško da napravim takav jedan korak – zaključio je Obradović.

hotsport.rs